Tip 2 kod žena: mlada, vitka i sa dijabetesom

Dijabetes tip 2 je pretnja za novu grupu populacije: žene koje izgledaju vitko.

Stefani Ji (Stephanie Yi) je sa 29 godina imala građu tela za kakvu bi većina žena ubilo. Nikada nije morala teško da radi da bi održala figuru dugih udova i ravan stomak – šetnje vikendom u blizini kuće u severnoj Kaliforniji i puno salata od spanaća su upalile. Lako je mogla povremeno da dozvoli sebi da se prepusti svojoj želju za slatkišima nekom grickalicom. Sa svojih 170cm visine i 55kg težine, mislila je, da je dobila glavnu nagradau dobrih gena.

Ali sve se promenilo pre dve godine kada ju je teška povreda izbacila iz stroja na predavanjima na koledžu. Malaksala, nekako je otišla lekaru, koji je posumnjao na debalans štitne žlezde. Par dana kasnije, kada su stigli rezultati iz laboratorije, saznala je za alarmantno stanje: štitna žlezda je bila u redu, ali nivo šećera nije. Bila je u predijabetesnom stanju i na ivici da razvije dijabetes tip 2.

Bila je šokirana. Naravno, čula je da se dijabetes pretvorio u pravu zdravstvenu krizu (po podacima Centara za Kontrolu i Prevenciju, 26 miliona Amerikanaca je obolelo). Ali zar nisu osobe sa tipom 2 debeli ljudi koji po ceo dan sede i jedu samo brzu hranu? Stefani nije bila u restoranu brze hrane godinama, meso nije ni gledala. Ipak je nekako dobila oboljenje koju većina vitkih žena izbegne.

Pretnja koja raste

Centar za Kontrolu i Prevenciju precenjuje da svaka deveta odrasla osoba ima dijabetes, i da će, ako se trend nastavi, svaki treći imati dijabetes do 2050. godine. Decenijama unazad osobe sa dijabetesom tip 2 su bili uglavnom ono što je Stefani zamišljala: veliki i neaktivni. Takođe su bili stariji, dijagnostikovani uglavnom u srednjim godinama ili i kasnije. Dok je broj ovako dijagnostikovanih odskočio u nebesa, porast novootkrivenih mladih osoba je zabrinjavajući.

Broj hospitalizacija zbog dijabetesa kod osoba u tridesetim godinama života se udvostručio u poslednjoj deceniji, gde je broj žena 1,3 puta veći od broja muškaraca. Možda bi treba više da zabrinjava podatak da je broj osoba u predijabetesnom stanju starosti 20 ili više godina porastao na 65 miliona sa 57 miliona 2007. godine.

Iznenada je stanje kome treba i pola životnog veka da se razvije postao problem mladih. Što je još više iznenđujuće, prema Američkon Nacionalnom Institutu Zdravlja 15% osoba sa dijabetesom tip 2 nisu gojazne. Ne gutaju sladoloede i čizburgere, ali nihovo telo koje je prosečne težine lrije mračnu tajnu.

Mršavo-debeo i pod sresom

Doktor Džimi Bel je specijalista za klinička snimanja i bavi se stanjem koje naziva TOFI – vitki spolja, debeli iznutra (Thin Outside Fat Inside). Teško se može prepoznati po nečijem izgledu, jer do ovog stanja dolazi kada se masnoće, koje bi se normalno taložile pod kožu, hvataju za organe unutar abdomena. Ove masnoće su daleko gore od bilo kavog ‘bojlera’ na stomaku, jer mogu da izazovu upale jetre i pankreasa ili smanje osetljivost na insulin, što diretno dovodi u rizik od tipa 2. Bel kaže da ‘ako imate TOFI izgledaćete vitko, ali će se vaša unutrašnjost ponašati kao da ste gojazni’.

Šta je visoki rizik za mršavu gojaznost? Izbegavanje vežbanja i regulacija telesne težine izborom dijete, što je ponašanje karakteristično za mnoge mlade žene opsednute dijetama – nešto čemu je, vezana za radni sto, današnja populacija sklona. Ispostavlja se da je ako pustite znoj ključ uspeha za spuštanje nivoa šećera u krvi, jer čak i umereno vežbanje tera mišiće da uzimaju glukozu 20 puta brže (redovno vežbanje je jedini način da sagorite unutrašnje masti).

To je podatak koji tridesetogodišnja Korina Vaigand (Corrine Waigand) žerko želi da je znala ranije. Za vreme koledža je redovno preskakala doručak, a umesto ruča se nalivala gaziranim sokovima da bi ostala na nogama za vreme predavanja. Posle škole bi se prepuštala svim namirnicama za kojima je žudela – kolaći, torte, testenine, čips – pre nego što bi povremeno odlazila na žurke sa prijateljima. Rekto je vežbala, povremeno se bacala na dijetu sa niskim unosom šećera; jedne godine je za vreme posta izbacila sokove i izgubila 4,5kg (i kasnije ih povratila). Sa svojih 178cm visine i 75kg nikada nije imala višak kilograma, a kamoli da je gojazna, ali je njeno ponašanje dovelo do toga da ima periode lučenja ogromih količina insulina.

Korina je dijagnostikovana dijabetesom tip 2 pre dve godine. Kao i Stefani, bila je škoirana. Rekla je da ‘fizički se nikako nije uklapala u ljude koji imaju tip 2. Imala je loše navike vezane za ishranu, ali se to nikad nije pokazivalo na njenom telu’.

Mnoge mlade žene nenamerno ulaze u TOFI i rizik od dijabetesa tip 2: jo-jo dijete. ‘Svaki put kada izgubite težinu dijetom, takođe gubite i mišiće’ rekla je Dr Betul Hatipoglu, endokrinolog u klinici u Klivlendu,’a kada povratite težinu, vraćate samo masne naslage’. drugim rečima, jo-jo dijete sagorevaju mišiće koji bi trebalo da pomognu u sagorevanju unutrašnjih masti i kontrolu nivoa šečera u krvi – čaroliju za dobijanje dijabetesa tip 2.

Na vrhu lestvice faktora rizika je dobro poznati krivac: svakodnevni stres. Kada je um opterećen, vaš organizam proizvodi hormon stresa kortizol kako bi vas prodrmao i dao energiju. Problej je u tome što kortizol podiže nivo šećera u krvi – opasnost od dijabetesa ako ste konstantno pod stresom. Takođe, naučnici su otkrili da previše kortizola će poremetiti skladištenje masti i izazvati taloženje unutrašnjih masti kod žena sa normalnom telesnom težinom koje su pod stresom. Tako je – hronični stres vas može učiniti mršavo-debelom osobom.

Genetska veza

Stefani Ji nije bila na jo-jo dijeti niti pod velikim stresom. Svakako je jela sota slatkiša, ali zar ne rade isto to mnoge vitke žene? Pre dijagnoze predijabetesa je pozvala oca. On ju je podsetio da je njegov otac umro od srčanog udara izazvanog dijabetesom kada je Stefani bila mala. Vrlo je verovatno da je imala još jedan od nosilaca tip 2 dijabetesa: genetsku predispoziciju.

Naučnici i dalje istražuju detalje. Prema Centru za Dijabetes Medicinskog fakulteta Harvard izgleda da su mladi ljudi u većem riziku ako je neko od bliskih rođaka dijagnostikovan sa dijabetesom tip 2 (ako oba roditelja imaju tip 2, žena ima 50% šanse da ga dobije, a ako ima i neko od braće ili sestara roditelja šansa se je čevtorostruko veća). Zbog šega se ovo dešava? Moguće je da osobe sa tipom 2 koje su normalne težine nasleđuju određeni set gena koji utiče na način na koji telo raspoređuje i najmanje količine suvišnih masnoća.

Na primer, neke žene mogu da nagomilaju ceo tovar na svoju pozadinu bez ozbiljnijih posledica po zdravlje – njihov pankreas funcioniše kao genijalni ključar koji insulinu daje ključeve vrata od ćelija koje čuvaju zalihe šećera. Opet, kod drugih, kao što je slučaj sa Stefani, prag za višak hrane i masnoća može biti znatno niži. Pojedine DNK mogu ometati funciju pankreasa: bez obzira na to koliko ključeva se podeli, nijedan ne odgovara bravi.

Dr Nikola Abate sa Univerziteta u Teksasu kaže da šečer ostaje iskljčen iz ćelija, zatrpava krvotok i time oštećuje organe poput jetre i srca.

Kako je jedini test za ‘tip 2 DNK’ dubinski pregled porodičnog stabla, istraživači znaju da su pojedinci u povišenom riziku. Amerikanci azijskog porekla su u višem stepenu rizika za razvoj tipa 2 od belaca iako ih je samo 9% gojazno, naspram 32% gojaznih belaca. Abate kaže da azijski amerikanci imaju genetsku predispoziciju da budu veoma osetljivi na dodatne kalorije.

Isključenje predijabetesa

Pojedini lekari, poput vodećeg eksperta za dijabetes Dr Ričarda Bernstina, veruju da mnoge vitke žene sa dijagnozom dijabetesa tip 2 zapravo nemaju ovu bolest, već da je reč o nedijagnostikovanom slučaju tipa 1.

On kaže da ‘su definicije tipa 1 i tipa 2 nejasne. Mnogi odrasli pokazuju simptome oba’. Na kraju krajeva, simptomi – žeđanje, zamućen vid, visok šećer – mogu biti slični, prema Nacionalnom Institutu Zdravlja. Zato je potrebno da se testiraju na oba tipa (tipičan test za tip 2 ne obuhvata antitela koja su karakteristična za tip 1). Abate kaže da ‘većina lekara ne radi test za dijabetes ako pacijent nije gojazan’, iako bi trebalo; simptomi se ne ispoljavaju dok bolest nije u odmakloj fazi. Tražite od vašeg lekara proveru ssvakih nekoliko godina.

Vaša najjača karta bi trebalo da bude prevencija celokupnih simptoma dijabetesa tip 2. Čak i ako imate genetsku sklonost, mudrim životnim odlukama ili ranim otkrivanjem predijabetesa bolest se skoro u potpunosti može izbeći. ‚Abate je rekao da ‘dok se dijabetes tip 2 ne možete povratiti u normalnu, od predijabetesa možete’. Problem je što oko 93% osoba sa predijabetesnim stanjem čak i ne zna da imaju ovu bolest.

Dr Bel je izjavio da ‘pored testiranja, ključni potez protiv predijabetesa je zadrav način ishrane – ne samo hrana koja izgleda zdrava’. Žene povećavaju rizik za nasanak TOFI unosom maskirane brze hrane – veoma je jednostavno sa šećerima koji se šunjaju u ‘zdravoj hrani’ poput preliva za salate sa manje masti, cerealijama ili vitaminskim napitcima. Ovakva hrana je najčešće bogata kukuruznim sirupom sa visokim stepenom fruktoze, koju organizam pretvara u unutrašnje masnoće. Jedite što je moguće manje dodatog šećera svakog dana, držite se ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom i jedite neobrađenu hranu poput vića, povrća i celih zrna žitarica.

Kada se odrekla zadovoljstava koja izazivaju krivicu, Stefani je bila u prilici da uvidi da joj nivo šećera u krvi opada. Takođe se pozdravila sa belim hlebom prepunim ugljenih hidrata i počela svakodnevno da vežba (studije su pokazale da samo 30 minuta brzog hodanja može da smanji šansu za nastanak dijabetesa tip 2 za 58% – čak i kod osoba sa predijabetesom). Stefani kaže da ‘sada poznaje svoje telo mnogo bolje. Male izmene su me učinile zdravijom’. Na poslednjoj kontroli nivo šećera je bio blizu granice normale.

Napisala Sušma Subramanian za Women’s Health magazin