Dijabetes u trudnoći: Zaštita zdravlja majke

Dijabetes je u porastu širom sveta, ubija, onesposobljava i osiromašuje i muškarce i žene podjednako. 366 miliona ljudi već ima dijabetes, sa otprilike jednakim brojem žena i muškaraca. Međutim, dijabetes posebno pogađa žene u trudnoći i predstavlja pretnju i za majku i za dete. Jedan od tri glavna tipa dijabetesa- Gestacioni Dijabetes Melitus (GDM)- dobijaju samo trudnice i previdivi je uzrok smrti majki i odojčadi i uzrok ozbiljnih komplikacija tokom porođaja.

Dijabetes u trudnoći se brzo širi

Tokom poslednjih decenija, dijabetes se proširio na zemlje sa niskim i srednjim ličnim dohotkom i obuhvatio radno sposobne ljude, a odnedavno i adolescente. Kao posledica toga sve više žena u reproduktivnom dobu ima dijabetes i sve više trudnoća je iskomplikovano zbog dijabetesa koji je dijagnostikovan pre ili za vreme same trudnoće. Danas čak 60 miliona žena koje su u reproduktivnom dobu ima dijabetes tip 2 i GDM, tip dijabetesa koji počinje ili se prvi put prepoznaje tokom trudnoće i pogađa čak do 15% trudnica širom sveta. Samo u Indiji oko 4 miliona žena ima GDM. Ove brojke će se verovatno povećavati, kako nivo gojaznih majki bude nastavio da raste.

Dijabetes prouzrokuje komplikacije opasne  po život u trudnoći!

Ako se unapred ne isplanira začeće, dijabetes tip 1 i 2 mogu dovesti do značajno većeg rizika smrti i bolesti majke i deteta. U oblastima kao što su na primer Afrika, gde je više od 80% osoba sa dijabetesom nedijagnostikovano, neregulisan dijabetes u trudnoći predstavlja posebno visok rizik. Šanse za rani pobačaj ili rađanje bebe sa deformitetom su povećane kod žena sa dijabetesom tip 1, a učestalost smrtnosti majke među trudnicama sa dijabetesom tip 1 u nekim zemljama je 5- 20 puta veća nego kod žena koje nemaju dijabetes.

GDM čini 90% svih tipova dijabetesa u trudnoći i ako se ne prepozna i ne leči, ugrožava život majke i deteta. Žene sa GDM često rađaju decu prekomerne težine (makrosomija) ili decu veliku za svoje gestaciono doba. U Južnoj Aziji i podsaharskoj Africi gde samo, okvirno, polovini svih porođaja prisustvuje babica i gde je stopa carskog reza niska, do 3%, makrosomija može imati razorne posledice. Suviše često rezultat je otežan porođaj, smrt majke i bebe i povreda deteta prilikom porođaja. Trudnoće u kojima postoji GDM takođe imaju 4 puta povećan rizik od perinatalnog mortaliteta (smrt ploda). Skoro 3 miliona beba se rodi mrtvo svake godine, i GDM je glavni uzrok ovog neprihvatljivog gubitka života. Da se ovi smrtni slučajevi beleže, malo je verovatno da bi dijabetes stajao na umrlici, iako je on glavni uzrok.

GDM podstiče epidemiju dijabetesa tip 2

GDM takođe ima dugoročan značaj za javno zdravlje tako što doprinosi napretku epidemije dijabetesa tip 2. Iako je GDM trenutno stanje za trudnice, više od 50% žena koje imaju GDM dobiju dijabetes tip 2 u roku od 5- 10 godina od porođaja. Štaviše, odojčad žena sa GDM- om imaju veću šansu da se rode preteška ili da budu gojazna kao mala deca i adolescenti, i takođe imaju povećan rizik od dobijanja dijabetesa tip 2 kasnije u životu.

Na ovom grafiku, koji pokazuje učestalost dijabetesa tip 2, vidimo da je značajno viši rizik nastanka dijabetesa tip 2 kod žena koje su imale GDM, nego kod onih koje nisu.

Međutim, dokazano je da se progresija GDM u dijabetes tip 2 može u velikoj meri sprečiti promenom načina života i lečenjem. Dojenje deteta takođe može smanjiti gojaznost deteta u kasnijem dobu. Stoga, lečenje tokom, i neposredno posle trudnoće dovode do mogućnosti da se poboljša život majke i deteta danas, kao i da se smanji rizik nastanka dijabetesa kod budućih generacija.

„Svake godine milioni žena i dece umru od posledica koje možemo sprečiti. Oni nisu samo brojke i puke statistike. To su ljidi sa imenima i licima. Njihova patnja je neprihvatljiva u 21. veku.“ – Ban Ki Mun, Generalni sekretar UN, Globalna Strategija za zdravlje majke i deteta, septembar 2010.

GDM je nevidljiv kreatorima politike

GDM je ostao nevidljiv zdravstveni problem majke i deteta kreatorima politike, uglavnom zbog toga što ne postoji pouzdan profil podele odgovornosti. Napori da se proceni globalna rasprostranjenost GDM- a su otežani zbog nedostatka konsezusa o definiciji GDM- a i nedostatku univerzalno primenjivog standarda za dijagnostikovanje i procenu.Podaci o GDM- u postoje u svakoj zemlji, ali ih nije moguće trenutno porediti i iskoristiti ih za projektovanje cifara na globalnom nivou. Ovo je bila glavna prepreka za razumevanje značaja GDM- a i njegovog rešavanja.

Zdravlje majke na prvom mestu

Globalni napori da se poboljša zdravlje majke i deteta su ugroženi usled zanemarivanja dijabetesa, posebno u zemljama sa niskim i srednjim ličnim dohotkom, gde je epidemija dijabetesa u porastu i gde je najveća stopa smrtnosti majke i deteta. Kritički posmatrano, napredak Milenijumski Razvojnih Ciljeva (MRC) da smanje stopu smrtnosti kod dece (MRC 4) i da unaprede zdravlje majke (MRC 5) neće uspeti da ostvari postavljene ciljeve do kraja 2015. godine kako je planirano. Nema nikakve logike investirati u nepovezane vertikalne zdravstvene inicijative, koje će sačuvati ženu od umiranja od infekcije tokom porođaja, samo da bi umrla od dijabetesom otežanog porođaja. Prevencija i lečenje dijabetesa i GDM- a je od suštinskog značaja za ženska prava i zdravstvenu pravičnost.

Neophodan je sveobuhvatan pristup zdravlju majke i deteta tako što će se dijabetes i druge nezarazne bolesti integrisati u postojeće zdravstvene sisteme. Podstrek ovome se može videti u nedavnoj Globalnoj Strategiji zdravlja majke i deteta generalnog sekretara UN, koja stavlja u prvi plan integrisanu zaštitu, integrisane pakete neophodnih intervencija i usluga, jačanje zdravstvenih sistema i kapaciteta zdravlja radne snage kao ključnih elemenata za napredak.

Postoje polazne tačke za integrisanje dijabetesa kroz kontinuiranu brigu o zdravlju majke i novorođenčeta, od adolescencije i perioda pre trudnoće do perioda posle porođaja i ranog detinjstva. Na primer, obezeđujući da sve žene sa dijabetesom pre začeća imaju pristup servisu koji će im pomoći da smanje rizik za vreme trudnoće može se postići postojanjem seksualnih i reproduktivnih kanala zdravlja. Pre- natalne vizite tokom trudnoće moraju biti prilagođene za promociju zdravlja mladih žena i ranom otkrivanju dijabetesa i GDM- a. Posle porođajni period omogućava vezu ka smanjenju progresije dijabetesa tip 2 i kod majke i kod deteta pomoću preventivnih mera o načinu života i nutritivnih savetovanja.

„Moramo raditi na prevenciji i kontroli nezaraznih bolesti i da nam zdravlje majki bude na samom vrhu prioriteta razvojnog plana u narednom periodu. I prevencija i kontrola su deo jačanja plana zdravstvenih sistema i osnaživanja zdravstvene nege.“- Dr Margaret Čen, Generalni direktor, Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO)

Šta se mora preduzeti

• Praćenje integracije dijabetesa i GDM- a i stavljanje brige o zdravlju majke u prvi plan svakako će omogućiti rano otkrivanje, bolju kontrolu bolesti, kao i smanjenje smrtnosti kod majke.
• Poboljšati kontrolu žena sa dijabetesom pre začeća i izgraditi kod njih svest o tome da će se na taj način smanjiti komplikacije i majke i deteta.
• Obezbediti da trudnice sa dijabetesom imaju pristup osnovnim lekovima za dijabetes i tehnologiji, da prođu edukaciju i dobiju neophodne informacije koje su im potrebne kako bi dobro i bez komplikacija iznele trudnoću.
• Uvesti mere kako bi se smanjilo rađanje dece sa povećanom težinom kao sredstva za sprečavanje ili odlaganje nastanka dijabetesa svih žena.
• Ustanoviti globalne standarde za dijagnozu i praćenje GDM, u cilju izračunavanja učestalosti pojavljivalja GDM- a i shodno tome planiranje politike i kontrole.
• Kao primarni izvor informacija u razvijenim zemljama, zdravstveni radnici i oni koji prisustvuju porođaju moraju biti edukovani kako bi mogli rano da otkriju i posle porođaja prate razvoj dijabetesa. Oni moraju bti obučeni u identifikaciji, lečenju, kontroli i praćenju stanju tokom trudnoće.
• Razviti koordinirani timski rad između akušera, babice, pedijatara i endokrinologa kako bi se poboljšao ishod trudnoće sa dijabetesom.
• Sve zemlje treba da obezbede da se stopa smrti žene i dece beleži.
• Moraju postojati dugoročni zapisi i kartoteke kako bi se olakšala periodična procena žena koje su imale GDM i njihove dece.

Izvor: www.idf.org