Novosti Uncategorized Vesti Zanimljivosti

Dijabetes na skijanju

  • December 24, 2022
  • 6 min read
Dijabetes na skijanju

Počela je sezona zimskih sportova i mnogi će svoje odmore i raspuste provesti na nekoj planini u zemlji ili inostranstvu. Zato smo podelili iskustva sa skijanja i neke preporuke naših aktivista koji skijaju godinama, kako bismo se što bolje pripremili za zimovanje koje nam predstoji. Svoja iskustva i preporuke podelili su Lena, Branislav i Jelisaveta

Lena

Rekla bih da se skijanje ne razlikuje od ostalih sportskih aktivnosti u smislu da je neophodno izmeriti glikemiju pre početka aktivnosti, kao i da je svakako poželjno proveravati je i tokom samog skijanja.

Ono što ja radim kada idem na skijanje jeste da imam malo jači doručak, unosim masti da bi me malo duže držale. Pošto ja nisam na pumpi, nego na penovima, najbitnije je da se insulin drži uz telo koliko god je moguće (u unutrašnjem džepu jakne, duksu ili slično) kako bi telo grejalo insulin.

Takođe, kada su takvi minusi, baterije na aparatu za merenje šećera mogu brže da se isprazne. Dogodilo mi se da su mi i rezervne baterije stajale uz aparat, pa nijedna od te četiri više nije bila upotrebljiva. Zaključak toga je da je poželjno i aparat držati uz sebe, kako bismo izbegli ovakve situacije, a rezervne baterije ostaviti u sobi. Osim toga, meni se dogodilo da mi se ranac zakačio za žicu i ona ga je odnela, a unutra su mi se nalazile stvari poput aparata, hrane, novčanika i slično, pa bih savetovala da sve važne stvari nosimo uz sebe.

Ono što je takođe važno je imati hranu uz sebe. Bolje je imati neki sportski gel, med, šećer ili nešto što bi brzo podiglo glikemiju, budući da sokovi takođe mogu da se zalede na niskim temperaturama.

Pored toga, mislim da svako treba da ima broj gorske službe spasavanja, bez obzira na to u kojoj zemlji skija i da li ima dijabetes ili ne. Možda čak nije loše imati neko obeležje da imamo dijabetes, za slučaj da dođe do nepredviđenih okolnosti i da nam je potrebna pomoć.

Dijabetes mi je doneo i jednu sjajnu stvar – 50% popusta na ski pass u sportskom centru Borovec, to je bilo pre nekoliko godina, nisam sigurna da li je i dalje aktuelno. Bilo je potrebno da dostavim samo potvrdu na engleskom od lekara da imam dijabetes (ja sam je sama napisala i dala doktorki opšte prakse na overu).

Za nekoga ko prvi put ide na skijanje, preporučila bih da se glikemije intenzivnije prate prvog dana, kao i da se insulin prilagodi fizičkoj aktivnosti. Uz skijanje ide i neka jača planinska hrana, pa treba i na to obratiti pažnju. Ja obično smanjim dugodelujući insulin, a kratkodelujući prilagođavam po potrebi.

Za kraj, svakom „slatkišu“ koji bude skijao na Kopaoniku, poželela bih da proba krofnu na Rtnju (i da je dobro izdozira!), a ostalima koji skijaju na drugim stazama i planinama da maksimalno uživaju u možda najlepšem sportu!

Branislav

Mislim da su dve stvari ključne i to su ujedno i najveći problemi sa kojima možemo da se susretnemo na stazi. Prva je hipoglikemija, a druga je leđenje insulina. Za hipo, uvek treba imati slatkiš/sok u rancu, kao i još propratnih UH – sendvič, čokoladica itd.

Insulin, s druge strane, je najbolje držati najbliže sebi, i kada govorimo o pumpi i o penovima. Ja sam i jedno i drugi nosio u kajšu oko struka koji ima džep i koji je išao odmah uz telo, ispod svih slojeva odeće.

Aparat držim u unutrašnjem džepu jakne, zbog mogućnosti da u suprotnom ne želi da radi jer je previše hladno. Ako se ipak desi da ne radi zbog hladnoće, sačekam par minuta i držim ga u rukama i bude okej.

Jelisaveta

Skijanje, kao i mnogi drugi sportovi, različito utiču na ljude, iako je normalno tokom skijanja koristiti nešto manji bazal nego inače (do 20%), mislim da je dobro meriti šećer nakon svakog spuštanja i tokom penjanja. Kada je u pitanju bord, bazal bi trebalo da bude još niži, jer bordisti često koriste veću snagu od skijaša zbog padova.

Tokom skijanja je važno da se izbegava davanje insulina u noge, kako ne bismo upali u gotovo sigurnu hipoglikemiju.

Ja sam pumpu ranije držala zakačenu za sportski top u čarapi za bebe, jer bi inače bila mokra od znoja. Ipak, sada kada pumpe povezujemo sa senzorom, pumpa mora da bude blizu senzora, tako da treba stavljati senzor negde namenski blizu toga gde držimo pumpu. Ja je onda držim u nekoj vrsti kajša sa džepom, i to ide odmah posle aktivnog veša, ispod drugih slojeva. A jakna obavezno ima potporni deo koji dodatno pribije odeću uz telo ispod struka, čime se verovatnoća da sneg uđe ispod jakne dosta smanjuje.

Takođe, kod skijanja možda malo manje, ali kod borda definitivno treba da razmišljamo o tome gde stavljamo pumpu zbog padova. Kod dela tela koji je izloženiji padu, ne treba da stoji pumpa.
U rancu uvek imam više stvari za hipo, nešto što ne može lako da se zamrzne, kao pilule dekstroze, ali neku malu količinu UH uvek imam i uz sebe u jakni, jer nikada ne znam u kakvoj situaciji mogu da se nađem i da li ću nekako ostati bez ranca. Takođe, u termosu nosim čaj ili vodu, jer ako dehidriram, može da mi skoči šećer.

Aparat ponekad nije dovoljno da bude samo u svojoj futroli u rancu, nego treba da bude dodatno zagrejan npr. ja nosim rezervne rukavice i u jednu stavim futrolu sa aparatom jer inače može da se desi da neće raditi ako je temperatura previše niska.

Nadamo se da su vam iskustva i smernice naših aktivista bile od koristi i da će vam značiti tokom ove zimske sezone!