Dijeta

Danas kada čujemo pojam ‘dijeta’ najčešće se misli na neki mukotrpan režim ishrane gde neko treba da se izgladnjuje da bi smršao. Dijeta je zapravo sve ono što jedemo, bez obzira da li želimo da izgubimo na telesnoj masi, povećamo je ili je jednostavno održavamo.

Ljudski organizam se sastoji od različitih hemijskih jedinjenja. Za normalno funkcionisanje neophodno je da kroz hranu i piće unosimo hranljive materije – gradivne, metaboličke i energetske. Svaka od namirnica koje jedemo sadrži neke od ovih materija po čemu je specifična, a grupisane su u 7 celina: voda, vitamini, minerali, ugljeni hidrati, dijetna vlakna, masnoće i proteini.

VODA čini skoro 60% naše ukupne telesne mase. Kod novorođenčadi je procenat vode u u telu veći (blizu 80%) i postepeno se smanjuje do 10. godine života, a manji kod gojaznih osoba. Kao neorganiski rastvarač neophodna je za normalno funcionisanje organizma. 2/3 vode u telu se nalazi unutar ćelija.

VITAMINI su po definiciji organska jedinjenja kao vitalna hranljiva materija potrebna organizmu u malim količinama. Za sada se zna za trinaest vrsta vitamina i imaju različite uloge u organizmu – kao antioksidansi, regulatori metabolizma minerala ili rasta tkiva ili kao katalizatori koji pomažu rad enzima. MINERALI su hemijski elementi koje unosimo kroz ishranu kako bi podržali biohemijske procese u organizmu. Za ljudski organizam je neophodno 16 (esencijalni minerali).
Preporuku o potrebama vitamina i minerala kod osoba sa dijabetesom u različitim situacijama možete više pročitati na stranici Dijabetološkog saveza Srbije u odeljku o mineralima, vitaminima i antioksidansima.

UGLJENI HIDRATI su u biohemiji poznati pod nazivom saharidi. Odatle se i popularno nazivaju šećeri. Sastavni su deo DNK, ali osobama sa dijabetesom značajni zbog toga što su značajan izvor energije i u mnogome utiču na nivo šećera u krvi. Postoje monosaharidi, disaharidi (prosti šećeri) i polisaharidi (složeni šećeri). Ljudi nisu u stanju da direktno prerade složene šećere, već ih prvo moraju rastaviti na proste. Zato se u redovnoj ishrani osoba sa dijabetesom preporučuje unos hrane koja ima viši procenat složenih ugljenih hidrata jer (u najvećem broju slučajeva) imaju nizak glikemijski indeks (brzina kojom se glukoza iz hrane apsorbuje). U slučaju hipoglikemije treba uzeti hranu ili piće sa viskim glikemijskim indeksom kako bi se nivo šećera u krvi što brže vratio u normalu.
Još jedna značajna mera kod ugljenih hidrata je glikemijsko opterećenje koje pretstavlja ukupnu količinu glukoze u hrani koja će se apsorbovati.
Najbitnija stavka vezana za ugljene hidrate je brojanje ugljenohidratnih (šećernih) jedinica.

DIJETNA VLAKNA su po hemijskom sastavu sa sastoje od složenih ugljenih hidrata (polisaharida, najčešće celuloze) u kombinaciji sa drugim jedinjenjima, tako da ljudski digestivni trakt ne može direktno da ih preradi. Zbog toga se preporučuju u redovnoj ishrani jer ne utiču na nivo šećera u krvi. Mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva. Nerastvorljiva dijetna vlakna su veoma korisna za varenje. Dijetna vlakna unosimo biljnom hranom.

MASNOĆE ili lipidi su sastavljeni od masnih kiselina i glicerola. Neke od ovih masnih kielina su esencijalne (neophodne) u ljudskom organizmu. Glicerol se u jetri može pretvoriti u glukozu. Masti su značajan izvor energije. jedan gram masti sadrži priblizno 38kJ, tj. 9kcal, i zato treba obratiti pažnu na unos u okviru dijete.
Masnoće i ulja sadrže neke od vitamina koji su potrebni ljudima, dok drugi vitamini nisu u mogućnosti da izvrše svoju funkciju u organizmu bez prisustva masnih kiselina.
Masne kiseline mogu biti zasićene ili nezasićene (podela izvršena po hemijskoj strukturi i vezama).
Po stanju na sobnoj temperaturi masti mogu biti tečne (ulja) ili čvrste. U namirnicama se nalaze u određenom procentu u mesu i iznutricama (životinjske masnoće) ili biljnog porekla (najčešće u semenkama kao što su suncokret ili kikiriki).
PROTEINI ili belančevine su sastaljeni od lanaca aminokiselina. Ljudi nisu u stanju da ih proizvode, za razliku od većine mikroorganizama i biljaka, pa ih moramo unositi kroz dijetu. Ovo su esencijalne (neophodne) aminokiseline.
Proteini su jedna od gradivnih materija u ljudskom tkivu, ulaze u sastav enzima  i hormona (insulin je po hemijskom sastavu hormon) i izvor su energije (4kcal/g).
Mogu biti životinjskog (meso, mleko i mlečni proizvodi) ili biljnog porekla (uglavnom mahunarke i semenke).