Društveni problemi dece i odraslih sa dijabetesom

Podsećamo na neke od važnih situacija u kojima se deca i odrasli sa dijabetesom mogu naći kada je u pitanju stigmatizacija. Više o tome, ali i o mehanizmima za pružanje otpora stigmi, možete naći u knjizi Mi i drugi. Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa (2021). Prema istraživanju sprovedenom za ovu studiju, najviše ispitanika doživelo je iskustva diskriminacije, i to na poslu, u osnovnoj školi i u nekoj instituciji. Izolacija je takođe dosta prisutna, u najvećem procentu opet u navedenim sferama. Prenosimo vam iskustva vezana za dva obrazovna nivoa – vrtić i osnovnu školu, kao i radnu sferu.

Društveni problemi dece sa dijabetesom i njihovih roditelja

Obrazovne i vaspitne institucije u Srbiji trebalo bi da pomognu ublažavanju posledica stigmatizacije dece s dijabetesom tokom perioda socijalizacije i odrastanja. Međutim, one su često mesta u kojima su zaposleni (kao i vršnjaci) oni koji vrše stigmatizaciju. Roditelji dece sa dijabetesom se nalaze u velikom problemu i često donose odluku da jedan od roditelja prestane da radi, kako bi u vrtiću ili školi bio/la na raspolaganju vaspitačima i nastavnicima, koji u određenom broju slučajeva ne žele da vode bilo kakvu brigu o detetu sa dijabetesom. 

Stigmatizacija se dešava i u vrtiću i osnovnoj školi, iako je statistički mnogostruko prisutnija u školi. Prema istraživanju sprovedenom za studiju Mi i drugi. Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa (2021) kao i stalnim pričama o iskustvima od strane roditelja sa udruženjem Plavi krug navodimo probleme:

Vrtić

1. Prvi problemi javljaju se pri upisu u vrtić: vaspitači odbijaju da prime dete sa dijabetesom u grupu, ako ga prime medicinsko osoblje ne želi da daje insulin i meri šećer, kao ni vaspitač. Ako se dete i upiše u vrtić, jedan roditelj vrlo verovatno mora da bude stalno prisutan ili na raspolaganju vrtiću (da meri detetu šećer, daje insulin, računa obrok itd). Ovo znači da je velika verovatoća da će jedan roditelj ostati bez stalnog zaposlenja.
2. Vaspitači traže roditeljima da dete ne dovode u vrtić a upisuju dete kao da je redovno – jer ne žele da se bave njime i misle da na taj način roditeljima čine uslugu.
3. Deca ne idu na izlete jer vrtić to odbija, osim ako ne pođe i roditelj, koji mora da uzme slobodne dane od posla.

Škola

1. Problem pri upisu – nastavnik ne želi da primi dete u odeljenje.
2. Nerazumevanje nastavnika oko terapije dijabetesa tokom nastave – odbijanje dopusta detetu da reguliše hipo ili hiperglikemiju – zbog čega se dete dovodi u životnu opasnost.
3. Odbijanje dopusta da dete ide u toalet (kada je visok šećer) kao i da pije vodu, koja je u situacija visokog šećera ekstremno važna, ili da reguliše hiperglikemiju davanjem insulina.
4. Nedozvoljavanje da se dete bavi fizičkom aktivnošću, kao i nedozvoljavanje da dete ide na rekreativnu nastavu ili izlete.

Društveni problemi odraslih osoba sa dijabetesom vezani za radni odnos

Veoma je zabrinjavajuće to što je viši procenat ljudi diskriminaciju ali i stereotipizaciju iskusio na poslu (podaci iz studije Mi i drugi). U Srbiji, barem na osnovu upitnika za pomenutu studiju, ljudi s dijabetesom najviše su stigmatizovani na radnom mestu (kada im se ne dozvoljava da regulišu hipoglikemiju) ili u situaciji kada konkurišu za posao i situaciji dobijanja otkaza. Procenat stigmatizacije u ovoj oblasti iznosi 38,6%. To nam govori o tome gde je potrebno izvršiti uticaj – kako bi se stigmatizacija smanjila, ali i da se osobe s dijabetesom ne bi nalazile u dodatno diskriminišućoj situaciji u sferi u kojoj treba sebi i svojoj porodici da obezbede egzistenciju.

Od 38,6% ispitanika koji su stigmatizovani u ovoj oblasti, najviše njih je doživelo diskriminaciju (20,4%) i stereotipizaciju (20%). 

Diskriminacija se pojavljuje:

1.  Tokom razgovora za posao i čestog odbijanja:

1.1 Poslodavci smatraju da osobe sa dijabetesom ne mogu da rade posao dobro kao neko ko je potpuno “zdrav”.

1.2. Poslodavci se podsmevaju što se osoba sa dijabetesom uopšte prijavila za posao.

1.3. Poslodavci osobama sa dijabetesom daju manje plate nego ljudima na istoj poziciji koji nemaju dijabetes.

2. Nakon zaposlenja, na samom radnom mestu, kako od kolega tako i od nadređenih:

2.1. Zbog neznanja i netačnih informacija, osoba s dijabetesom se omalovažava, podsmeva joj se, ali joj se takođe i zabranjuje da se „bavi“ dijabetesom tokom radnog vremena. To uključuje zabranu davanja insulina, regulisanja hipoglikemije i uzimanje obroka.

Sve navedeno utiče na to da ljudi sa dijabetesom kriju da imaju dijabetes tokom razgovora za posao, a često i nakon samog zaposlenja. Skrivanje dijabetesa, iako jasno zašto se događa, može imati negativne posledice po osobu sa dijabetesom i njen život se može dovesti u opasnost.

Izvor: J. Fotić. Mi i drugi. Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa. Stara Pazova: SAVPO, 2021.

Ilustracija: Miona Dunić